Turska kafa !?

Često kad poručim običnu "tursku kafu", kelner me ispravi i ponudi "makedonsku kafu". Ko je u pravu? U susednim zemljama, isto tako vam mogu ponuditi "srpsku kafu" ili "bugarsku kafu" i u Grčkoj je bolje poručiti "kapućino" ili čaj. Odavno me već interesuje zašto je crna kafa - "turska kafa", kad znamo da kafa dolazi iz Kolumbije, Brazila ili Etiopije. Sa druge strane, preko turskih serija smo naučili da Turci najčešće piju čaj. Bilo kako bilo, odnekud sam "sakupio" priču koja je veoma neobična, čudna pa čak i smešna.

Pre početka jednog od mnogih ratova u Evropi, pogotovo na Balkanu, jedna cela kompozicija vagona, puna sa kafom u zrnu za Istanbul je bila "zaglavljena" na železničkoj stanici u Beču, u Austriji. Zbog rata, voz nije mogao da produži dalje. Stajao je tako natovaren nekoliko meseci i miris kafe je počeo da se širi svuda naokolo. Nakon nekog vremena je ceo Beč mirisao na kafu. Ljudi su počeli da se pitaju odakle dolazi takva aroma. Odgovor je bio: "od turske kafe!" Mislili su na kafu koja je natovarena za Tursku. I zamislite da od tada pa sve do danas, još uvek je tako zovemo. Ne znam koliko je ova priča tačna, no ako ništa drugo, od gazde jednog skopskog restorana sa za nju dobio besplatnu "tursku kafu".

Siguran sam da postoje i drugi takvi nazivi za koje se čudimo odakle su dobili svoje ime. Nadam se da ću pronaći i priče za "francuski ležaj", "štipski čoček", "bečka šnicla", "poljski ve-ce" itd. U svakom slučaju, dok svaki dan pijemo "tursku kafu" i dok se sećamo prekla njegovog imena, dobro je da naučimo poreklo jednog drugog imena - "hrišćanin".

I vrapci na granama znaju da se ova reč odnosi na ljude koji veruju u Hrista i nije sporno da su hrišćani dobili ime po Njemu. Međutim, to se desilo čak oko 40 godina posle Hrista. U Bibliji stoji napisano "I oni (Pavle i Varnava) se celu godinu sastajaše onde s crkvom, i učiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji nazvaže učenike hrišćanima." (Dela apostolska 11:26).

Interesantno je da ovde piše da su drugi ljudi njih nazvali "hrišćani", posmatrajući njihov život i slušajući o kome i o čemu su pričali. Prvi hrišćani su koristili svaku priliku da pričaju o Hristu. Oni su se trudili da žive život kao što je živeo i njihov Gospod i Spasitelj. Upravo zbog ovog su zaslužili da nose Njegovo ime.

A šta je sa tobom? Kad bi ljudi posmatrali kako živiš i o čemu (ili o kome) najviše voliš da pričaš, da li bi te povezali sa Hristom a da ne znaju koje si verske pripadnosti?

Postoji jedna priča o Aleksandru Makedonskom, da je u jednom ratu sa neprijateljem primetio kako jedan od njegovih vojnika uplašen trči dalje od bojnog polja. Kasnije, kad ga je sreo, pitao ga je kako se zove, a vojnik mu je odgovorio: "Zovem se Aleksandar. Nosim vaše ime". Na to je veliki vojskovođa prokomentarisao: "Ako je tako, u tom slučaju ili promeni ime, ili promeni ponašanje".

Uveren sam da bi se i Hristos sa istom porukom obratio onima koji se nazivaju hrišćanima a ne žive prema Njegovom učenju i volji: "Ili promeni svoje ime ili promeni svoje ponašanje".

(autor Mirče Andreev, pastor Evanđeoske crkve u Skoplju)